Камене чете смеше се крај путева наших и пију месечину. Пешчар и време једу се међусобно. Године бледе као сећања на оне који се нису вратили. Године пролазе поред нас као да се све ово дешава некоме другом. Ни светски ратови више немају редне бројеве. Разабирамо да је то један рат, видљив или невидљив, али непрекидан. Многима није јасно шта се заиста догађа са овим светом, али сви осећају да не ваља.
Даровано нам је учење како да све то надвладамо у себи и изнесемо своје бреме. Љубављу, вером, лепотом, стидом, добротом, радошћу, трудом, осмишљавањем. Неодустајањем.
Пред нама је нови број Националне ревије, последњи у 2021. Били смо у Бабушници, Мислођину, Херцеговини. Прелиставали летопис Мачве и Улице кнеза Милоша. Подсетили на старог мајстора Манојла Гавриловића, разговарали са песником Миланом Орлићем, олимпијском и светском шампионком Јованом Прековић, подвижником Живком Папазом... Има ту разних добробити и за ауторе и за читаоце. Али, вели мудрац, „сам чин писања и читања је ненадокнадива ствар, божанска”.
Камене чете смеше се крај путева наших и пију месечину. Пешчар и време једу се међусобно. Године бледе као сећања на оне који се нису вратили. Године пролазе поред нас као да се све ово дешава некоме другом. Ни светски ратови више немају редне бројеве. Разабирамо да је то један рат, видљив или невидљив, али непрекидан. Многима није јасно шта се заиста догађа са овим светом, али сви осећају да не ваља.
